Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo iz­u­ze­lo je iz bu­dvan­ske op­šti­ne svu do­ku­men­ta­ci­ju o sud­skom spo­ru i pre­no­su pra­va vla­sni­štva nad pre­ko 5.000 kva­dra­ta ze­mlji­šta u cen­tru Bu­dve, zbog sum­nje da je u tom po­slu Op­šti­ni na­ni­je­ta šte­ta od 4,3 mi­li­o­na eura. U pi­ta­nju je ze­mlja ko­ju su na­sled­ni­ci po­ro­di­ce An­zu­lo­vić iz Bu­dve na­kon sud­skog spo­ra pre­u­ze­li od Op­šti­ne, a po­tom je za 4,3 mi­li­o­na eura pro­da­li fir­mi iz Oma­na.
Op­šti­na Bu­dva, ko­ju su u vri­je­me ka­da su biv­ši vla­sni­ci vra­ti­li ze­mlju vo­di­li Raj­ko Ku­lja­ča i La­zar Ra­đe­no­vić, svje­sno je pre­pu­sti­la da se tu­žba ko­ju su biv­ši vla­sni­ci po­kre­nu­li da bi vra­ti­li atrak­ti­van plac, za­vr­ši ne­po­volj­no po nju. Na­i­me, ne sa­mo što se pred­stav­nik Op­šti­ne ni­je po­ja­vio na glav­noj ras­pra­vi u ko­tor­skom su­du (gdje je po­stu­pak vo­đen) i što na pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du ni­je ni bi­lo žal­be, već je Op­šti­na pro­pu­sti­la da uvr­sti ključ­ni do­kaz – da je ze­mlja ko­ju su su tu­ži­o­ci tra­ži­li nji­ho­vim pre­ci­ma ured­no pla­će­na. Ku­po­pro­daj­ni ugo­vor, do ko­ga je „Dan” do­šao, do­ka­zu­je da su sta­ri vla­sni­ci is­pla­će­ni 1958. go­di­ne, i to u iz­no­su od 2,2 mi­li­o­na sta­rih di­na­ra.
Po­ro­di­ca An­zu­lo­vić iz Bu­dve pro­da­la je 1958. go­di­ne Ze­mljo­rad­nič­koj za­dru­zi „Vu­ki­ca Mi­tro­vić” ze­mlji­šte ko­je se na­la­zi u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Ja­dran­skog saj­ma, a ku­po­pro­daj­ni ugo­vor, na osno­vu ko­ga su pro­dav­ci is­pla­će­ni, za­klju­čen je po­la go­di­ne pri­je stu­pa­nja na sna­gu Za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji. Po­što je taj za­kon stu­pio na sna­gu ze­mlji­šte je po­sta­lo dru­štve­na svo­ji­na, a ze­mljo­rad­nič­ka za­dru­ga je uknji­že­na kao ko­ri­snik.
Ze­mlji­šte su za­dru­zi pro­da­li ta­da­šnji su­vla­sni­ci An­ti­ca, Bra­ni­sla­va i Bo­ri­ca An­zu­lo­vić, Bra­na M. Zam­be­lić i Boj­ka Mi­he.
Me­đu­tim, na­sled­ni­ci su tra­ži­li da im se to vra­ti, tvr­de­ći da je dr­ža­va mi­mo za­ko­na pre­u­ze­la ze­mlji­šte nji­ho­vih pre­da­ka. Usli­je­dio je sud­ski spor, pa je pre­su­dom Osnov­nog su­da u Ko­to­ru 13. ju­na 2008. go­di­ne, ze­mlji­šte vra­će­no na­sled­ni­ci­ma ra­ni­jih vla­sni­ka ze­mlji­šta. To su Sve­tla­na Ču­kvas, Ta­ma­ra Vintl, Ro­bert i Pol Mi­ke­li, kao i Igor An­te­lje­vić iz Bu­dve. Njih je u sud­skom spo­ru pro­tiv Op­šti­ne Bu­dva za­stu­pa­la advo­kat Bran­ka Vuk­sa­no­vić.
Pre­su­dom ko­ju je do­nio u ju­nu 2008. go­di­ne su­di­ja Ran­ko Šće­kić kon­sta­to­va­no je da ne po­sto­ji prav­ni osnov za upis pra­va ko­ri­šće­nja u ko­rist Op­šti­ne Bu­dva na spor­nom ze­mlji­štu, te je ono vra­će­no tu­ži­o­ci­ma. Tom pre­su­dom je utvr­đe­no pra­vo su­ko­ri­šće­nja tu­ži­la­ca na dje­lo­vi­ma da­na­šnjih ka­ta­star­skih par­ce­la ukup­ne po­vr­ši­ne 5.275 me­ta­ra kva­drat­nih kao prav­nim sled­be­ni­ci­ma, po osno­vu na­sle­đi­va­nja po jed­ne pe­ti­ne di­je­la spor­nog ze­mlji­šta, u sta­rom ka­ta­stru ozna­če­nom kao če­sti­ce zgra­de 296 i če­sti­ce ze­mlji­šta 646/26 i 646/27.
Me­đu­tim, „Dan” je do­šao do do­ka­za da su sta­ri vla­sni­ci is­pla­će­ni 1958. go­di­ne, i to u iz­no­su od 2,2 mi­li­o­na sta­rih di­na­ra, od­no­sno po 440 hi­lja­da di­na­ra sva­ki od njih po­je­di­nač­no.
U kri­vič­noj pri­ja­vi, ko­ju je svo­je­vre­me­no pod­nio ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de iz re­da opo­zi­ci­je Mi­lo­rad Vu­jo­vić, na­vo­di se da je pre­su­da ko­tor­skog su­da 2008. godi­ne do­ni­je­ta na osno­vu ne­tač­nih kon­sta­ta­ci­ja, gdje se kao ključ­no na­vo­di da je Op­šti­na svje­sno se­bi na­pra­vi­la šte­tu jer ni­je in­si­sti­ra­la da joj se osta­vi pra­vo ko­ri­šće­nja, iako je ze­mlja pla­će­na. Na pre­su­du ko­tor­skog su­da, Op­šti­na Bu­dva se ni­je ni ža­li­la, što ja­sno uka­zu­je da je u pi­ta­nju bio una­pri­jed smi­šljen plan da se pre­ko 5.000 kva­dra­ta na su­per­a­trak­tiv­noj lo­ka­ci­ji u me­tro­po­li tu­ri­zma otu­đi od dr­ža­ve.
M.V.


Ze­mlju pro­da­li dvi­je go­di­ne po­sli­je pre­su­de

Do­ku­men­ta­ci­ja u ko­ju je „Dan” imao uvid po­ka­zu­je da su na­sled­ni­ci ra­ni­jih vla­sni­ka spor­nog ze­mlji­šta kod Ja­dran­skog sa­ja­ma – Sve­tla­na Ču­kvas, Ta­ma­ra Vintl, Ro­bert i Pol Mi­ke­li, kao i Igor An­te­lje­vić – pro­da­li ga fir­mi iz Oma­na. U ja­nu­a­ru 2010. go­di­ne, dvi­je go­di­ne na­kon pre­su­de, oni su ovo ze­mlji­šte pro­da­li fir­mi Oman in­ter­ne­še­nal di­ve­lop­ment end in­vest­ment (OMIN­VEST) za 4,3 mi­li­o­na eura. Ku­pac je, za­tim, to ze­mlji­šte pre­nio na kom­pa­ni­ju Bu­dva bič pro­per­ti­es, sa sje­di­štem u Pod­go­ri­ci, u ko­joj se, pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta kao osni­vač na­vo­di Al Ja­bal In­vest­ments LLC Ru­vi – Sul­ta­nat Oman.